ИСТОРИЈАТ СКЦ-а

Студентски културни центар основан је 1968. године. Основали су га Београдски универзитет и Универзитетски одбор савеза студената Београда са иницијалним мандатом да се омогући културна комуникација студената Београдског универзитета. Године 1992. ингеренције оснивача преузела је Влада Републике Србије – Министарство просвете.
СКЦ је свечано отворен 3. априла 1971. године пригодном академијом и наставио рад маратонским пограмом у част 4. априла, Дана студената Београда. Већ наредне године ова манифестација је трансформисана у Априлске сусрете - фестивал проширених медија, пројекат који је убрзо постао синоним за установу у целини. У почетку оспораван због радикализма, модел овог пројекта данас је постао жељени модел рада сваке озбиљне установе културе.

Осим по великим манифестацијама интермедијалног и интердисциплинарног карактера (са којима је ушао на велика врата у београдски културни живота седамдесетих година прошлог века), праксом уметничких радионица, оснивањем истраживачких група и давањем подршке различитим фановским пројектима и демо продукцијама, СКЦ је поново - на непоновљив начин, профилисао београдску културну сцену и током наредне деценије. Исто тако је оствареним међународним контактима и програмима и у деведесетим давао пример успешног пробијања културне блокаде... Али, ако можда, са сваком новом деценијом у коју улази, СКЦ помало губи ауру јединствености и све се више огледа у програмима и пракси нових или трансформисаних установа у Београду, могло би се рећи да је то резултат његове успешности, односно, последица чињенице да је толико много људи, садашњих посленика у култури, своја прва радна искуства стицало у Студентском културном центру, увек отвореном за нове људе и идеје.
И данас, педесетак људи свакодневно, са већом или мањом посвећеношћу, и ради на реализацији око 1000 програма годишње, односно на томе да бројним појединацима, групама и институцијама, омогући да своје радове, ауторске пројекте и замисли релизују, или да своја убеђења представе публици.
Активности СКЦ-а одвијају се према годишњим плановима које конципирају уредници појединачних програма чији број је, међутим, променљив, како би се правовремено одреаговало на притиске стварне културне сцене, као што су променљиви и профили и тзв. незаменљивих програма у зависности од афинитета актуелних уредника и активних редакцијских сарадника.
Јавност се о одвијању програма СКЦ-а обавештава путем месечног билтена СКиЦа, саопштењима за медије и другим штампаним пропагандним материјалима.
Просторне и друге могућности СКЦ-а

Студентски културни центар налази се у најужем центру Београда и смештен је у репрезентативно здање које је грађено крајем XИX века према пројекту познатог српског архитеткте Јована Илкића. До почетка ИИ светског рата овде је био смештен Официрски дом, а после рата дом УДБ-е "Пане Ђукић". Од 1968. у њу се усељава новоосновани Студентски културни центар.
Због архитектонских и историјских вредности 1984. године ова зграда је проглашена за културно добро и стављена под заштиту закона. Иако је зграда у периоду од 1968. године до данас више пута делимично или потпуно реконструисана основне карактеристике екстеријера су у основи сачуване, док је ентеријер претрпео значајне измене. Оригинална концепција простора сачувана је у свечаној дворани, сали за предавања, галерији и кружном предворју.
Старо здање СКЦ-а располаже укупним простором од 3.743 м2 , (2.500 м2 намењено јавном одвијању програма). Поред интересантних просторних могућности СКЦ има клавир марке Sтеinwеy без кога се не може замислити озбиљнија концертна активност, као и квалитетну расвету и озвучење.
Од 2005. године у састав СКЦ-а ушао је део програма и простора који је припадао Политехничкој академији на Новом Београду са укупном површином од од 1300 м2 , од чега је 1000 у јавној функцији.
Осим за сопствене програмске потребе све ове просторе и одговарајућу техника СКЦ уступа и другим корисницима.
велика сала
Свечана дворана (1000 м2 ) са сценом, балконом и шест стубова који јој дају јединствену атмосферу, има капацитет од 300 мобилних седишта и може да прими 1000 људи). Намењена је одржавању концерата, позоришних представа, филмских пројекција, свечаних и научних скупова, свечаних пријема, модних ревија, мултимедијалних презентација и других програмских садржаја.